ponedjeljak, 4. ožujka 2013.

Babine palačinke sa cukrom

Kiflići sa šećerom ilitiga ''ratnici'', frigani krumpiri koji budu izvana hrskavi kao čips, a iznutra mekani poput maslaca. Paštašuta sa bižima, tako dobra da se može mjeriti sa najboljom čokoladom! ...a bome je jednako slatko i polizati prste nakon jela.. :) 


Riblja juha - intenzivnog okusa, sama esencija mora u tom pijatu, gusta i kremasta. Uvijek savršeno začinjena salata. Šubiotići u šugu, opojni i primamljivi. Debele palačinke sa cukrom...mirisne, divne.

To su specijaliteti moje babe.
Moje najdraže i jedine babe.

Ima nešto u tim rukama kojima mijesi...ljubav izvire iz svakog pokreta. Ima nešto u njenim očima...blagost, dobrota. Nesebičnost. Požrtvovnost.
...a na licu...svaka bora priča priču.
Nije joj život bio lak. Nije još uvijek.
Ali moja baba, Marija - Ana, je snažna žena. Ona je stijena..sa najmekšim srcem.



Svaki put kad ju vidim padne mi ista misao na pamet...
Poživi mi babo još dugo. Poživi molim te.

Sjećam se, još sam dijete bila od nekih 5 godina..
Živjeli smo blizu babe, niti ulicu dalje..i ujutro nakon doručka koji bi mi pripremila mama, trčala bi babi znajući da je već došla sa pijace i da mi je stavila čikaru (šalicu) čaja na stol. Pored nje na salveti, pecivo, još vruće i maslac. 
Uletjela bih kao strijela, sjela na mjesto na kojem i danas sjedim kad odem u drage mi Arbanase u njihov dom i jela s guštom, gledajući ju kako čisti mrkvu, krumpire, ribu..

Brza ko metak, okretna, spretna.
Pričala bi što će kuhati i kako će to učiniti..

Meni je to zvučalo kao najljepša bajka.

U njenoj traveši su se mogli uvijek naći i bomboni, najčešće 505 sa crtom ili bronhi, ponekad i mentol sa čokoladom, ali meni je bilo najslađe ugrabiti malim prstima koricu kruha koja se već lagano i posušila u džepu.
Nije bilo ljepšeg slatkiša od kruha iz babinog džepa. Nema ga ni dan danas. 


Osim možda onih, gore spomenutih, debelih palačinki sa cukrom. :)
Neće ovaj put biti mjera u gramima..moja baba tako ne kuha!
(a vjerujem, ni vaša!) 

Treba malo aktivirati osjećaje kad se kuha bez mjera...treba osjećati tijesto pod rukama i prstima, raditi to s ljubavlju, pričati mu..i uspjeh je zagarantiran! Iako nema preciznih mjera, nema šanse da vam ove palačinke ne uspiju. Još pogotovo ako vam netko sa strane dijeli savjete :)

 

Sastojci :
1 kocka kvasca
prstohvat soli
nekoliko prstohvata šećera
1 jaje
1 dcl do 1,5 dc tople vode
od pola kile do kile brašna..taman negdje između :) 
limunove korice (ili narančine) oko 150 grama maslaca 
- kaže baba ''Onda će biti mekše''

 
U toplu vodu ubaciti kvasac sa malo šećera,  rastopiti maslac u malom potiću/lončiću/tečici,
brašno staviti na radnu plohu, u sredini napraviti rupu, dodati sol, šećer, limunovu koricu i jaje.
Pirunom/vilicom gnječiti jaje i brašno, miješati, dodati maslac i nastaviti s miješanjem.
Kad kvasac ''proradi'' dodavati polako toplu vodu u tijesto i dalje sve miješati vilicom. Kad se tijesto počne formirati nastaviti mijesiti rukama. Ako tijesto traži još brašna, dodati. Ne smije se lijepiti za ruke, mora biti meko i podatno.


Dok se tijesto odmara zagrijati dobro tavu i malo ulja, potom ga prebaciti u šalicu jer prije svake palačinke treba par kapi staviti u tavu.
Tijesto rezati na tanke fete/kriške i razvaljati ih na tanko.

Peći dok se lijepo ne zarumeni s obje strane i dok se ne pojave mjehurići na palačinkama.
Kad ju izvadite iz tave, pospite je s malo kristal šećera.


Sad bi vam moj dido, od milja, Ludi Milojko, rekao i najvažniji savjet :
''Nemoj vrućo isti, doći će ti slabo! Drob će te zaboliti!''

Ja obično samo odmahnem rukom i zgrabim kipuću palačinku prstima dok slušam babin smih.

 Smij se babo ti meni još dugo, i hvala ti na svemu.

21 komentar:

  1. podsjetila si me na moju baku koja godinu dana nije s nama...ovo je stvarno predivan post

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti.
      žao mi je zbog tvoje bake. Sjećam se tvog posta o štruklama..

      Bake zauzimaju posebno mjesto u našim srcima.
      <3

      Izbriši
  2. Rasplakala si me :)
    Uik su mi draga ovakva sićanja. Mojih nana već dugo nima, ali se uvik rado sitin fažola od jedne i mlika sa škorupon kod druge :)))

    OdgovoriIzbriši
  3. Jedna baka mi radi najfiniju orehnjaču i kokošju juhu, a druga salenjake i, baš kao tvoja, palačinke. A što više vremena danas provodim s njima, više mi pričaju o tome kako pripremaju tu hranu, ko da znaju da mi je jako, jako bitno zadržati taj dio njih sa sobom. Bake su bile i ostale najbolje :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. O da! :)
      to je od iznimne važnosti..da ti usade nešto što ćeš moći jednog dana i sama prenijeti nekom. iznimno važno!

      Izbriši
  4. Baš je lijep post :) I stari recepti su uvijek odlični :)

    OdgovoriIzbriši
  5. Toliko sam se nasmijala na didov komentar. ALI TOLIKO glasno neka su nam zivi i zdravi nasi djedovi i nane!!!

    OdgovoriIzbriši
  6. ove palačinke nisam nikada jela, a izmamile su mi suze i smješak u isto vrijeme.
    i ja sam odrasla uz moju nonu i uz nju sam počela kuhati, predivno iskustvo

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pomiješane emocije..tako se i ja osjećam kad pročitam napisano :)

      Izbriši
  7. Prepredivan post! Baba je sigurno ponosna na tebe... :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti! :)

      Kaže jučer moja mama (svojoj mami) babi : ''stavila te Ana na internet!''
      odgovor : ''Ajme sinko, da sam znala da će me viditi svit bila bi se lipše obukla'' :))

      Izbriši
  8. Divan post, ja sam tako sentimentalno vezana za bakine buhtle.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti :)
      sigurna sam da su bakine buhtle prekrasne..

      Izbriši
  9. Odličan post :) Moja baka je radila odličnu pitu od jabuka, koja nikad nije bila ista jer je ubacivala što god je imala doma, pa je jednom bila s jabukama i orasima, drugi put s grožđicama, treći put bi jabuke pomiješala s kruškama... Fali mi baka...

    OdgovoriIzbriši
  10. Predivan post, tako nežan, pun ljubavi... Veliki pozdrav za tvoju baku!

    OdgovoriIzbriši
  11. I ja sam imala samo jednu, moju babu. Ni jednog didu ni drugu babu nisam nikad upoznala, umrli su davno, davno. Ali ova jedna, moja, ta je bila neponovljiva, najhrabrija žena koju ću ikad poznavat! Kad je pošla nisam plakala jer sam znala da je to željela... ali evo, sad su krenule suza, dvije, nisam ih mogla zaustavit... Dobro bi došo onaj bronhi ili 505 s crtom iz njezinog đepa da me utješi.

    OdgovoriIzbriši
  12. Ahoj opět jsem přišel k návštěvě vašeho blogu

    Zajímavý recept, pěkné obrázky, velmi chutné, že líbí se mi váš blog má mnoho variant a je vysoce kvalitní... Zveme vás na návštěvu můj blog Valencie, s tradičními recepty regionu Valencia.

    http://valenciagastronomic.blogspot.com.es

    Tento týden "Koblihy dýně". příští týden "Mona Velikonoce ve Valencii". Chceš přijít?

    V mém blogu můžete najít překladatele do svého jazyka

    Navíc, pokud se vám líbí valencijské gastronomii, můžete umístit HTML kód na svém blogu a budete mít přímý přístup do mého blogu

    OdgovoriIzbriši
  13. a joj, prekrasno,... i mene kuhanje vraća mojoj baki koju sam obožavala

    OdgovoriIzbriši
  14. Ooo koliko topline Anuška <3
    Divne su mi bakine ruke i sve fotke, baš ljubav izvire iz njih.
    Uživaj sa svojom bakom, one su tako posebna bića...

    OdgovoriIzbriši